Tarjimonlar sayti
Yakshanba, 27.07.2025, 20:24
Меню сайта

Форма входа

Друзья сайта

Статистика

Мини-чат

Наш опрос
Saytga baho bering
Всего ответов: 20

[ Новые сообщения · Участники · Правила форума · Поиск · RSS ]
  • Страница 1 из 1
  • 1
Til o'rganish ahamiyati
SaidNosirДата: Seshanba, 20.05.2008, 14:45 | Сообщение # 1
Admin
Группа: Администраторы
Сообщений: 4
Репутация: 0
Статус: Offline
"Til bilsang,el bilasan"-deydi dono xalqimiz.Bugungi kunda tilga bo'lgan e'tibor yanada ortmoqda,yoshlar orasida bir nechta tillarni mukammal biluvchilar soni ortmoqda. O'tkan asr avvalida Mahmudxo'ja Behbudiy bu haqda kuyinib gapirgan edilar:

"Bizg’a lozimki, o’z naf’imiz uchun ruscha bilayluk, hukumat maktablarinda o’quylik.Davlat mansablarig’a kirayluk.Vatanimizg’a va o’z dinimizga xizmat etaylik.Musulmon bo’lub turib taraqqiy qilayluk.Bu zamon tijorat ishi, sanoat va mamlakat ishlari, hatto, dini islom va millatga xizmat ilmsiz bo’lmaydur…
Hadisi sharifdan ma’lum bo’ladurki, janobi payg’ambar o’z sahobalaridan Zayd bin Sobitg’a yahudiy xatini o’qub-o’rganmoqg’a buyurgan ekanlar.Va ul janob Umar hazrat nubuvvat panohi ila yahudiy xatini o’rganib hazrat payg’ambarg’a yahudiylardan kelaturgon xat5larni o’qub berar ekanlar(Sahihi Buxoriy, juz 4, sahifa 156).
Holbuki, ul zoti bobarakot payg’ambarimiz quvvati hokima egasi edilar.Yahudiylar mahkum va tobe’ edi.Al-on Rusiya hokim, bizlar anga tobe’ va o’z tirikligimiz uchun alar xatini bilmoq zarur va hadisi sharif dalolatincha durustligig’a joyi inkor bo’lmasa kerakdur".
Mahmudxo'ja Behbudiy
“Oyna” jurnali,1913-yil, 1-son, 12-14-betlar.

Bugungi kunda esa til o'rganish uchun barcha imkoniyatlar yaratilgan. ammo afsuski bizning noyob asarlarimiz hamon chet tillariga mukammal tarjima qilinmayapti.Buni sabablari nima deb o'ylaysiz?

 
pionerДата: Payshanba, 16.10.2008, 22:06 | Сообщение # 2
Рядовой
Группа: Пользователи
Сообщений: 2
Репутация: 0
Статус: Offline
Фикрингизга қўшиламан. Тилга эътибор, айниқса ёшларимиз ўртасида кундан кунга ортиб бормоқда.
Сиз кўтарган масалага келсак шу кунларда “Таржима санъати ва муаммолари” мақоласи устида иш олиб борар эканман, изланишларим жараёнида дунё классикларининг асарлари ўзбек тилига ва ўзбек тилида битилган асарларнинг хорижий тилларга ўгирилган сонида тафовут сезиларли эканлигини кузатмоқдаман. Фикримча таржиманинг асосий муаммоси – таржимон олдига матнни тўлиқ тушуниш ва пухта идрок этиш талаби қўйилишидан иборат. Бундай талаб бўлмаганда таржима асосан механик равишда муайян тилга мансуб сўзларни бошқа тилда қўлланиладиган сўзлар билан алмаштиришдан иборат бўлиб қолар ва бу иш компьютер томонидан аллақачон бажарилган бўлар эди.
Халқимизнинг ноёб асарлари бугунги кунда ноёб саналадиган тилда битилган, яъни уларни тўлиқ тушуниш ва пухта идрок этиш учун бугунги таржимон аввалам бор ўша ноёб тилни мукаммал ўзлаштириши даркор бўлиб, сўнгра чет тилига таржима қилиши мумкин. Бунинг учун унга етарлича бисёр вақт керак бўлади. Вақт эса бойлик демакдир. Ноёб асарларимизни аввалам бор замонавий ўзбек тилига ўгириш зикр этилаётган муаммони ҳал этиш йўлларидан бири деб ўйлайман. Шундан сўнггина, мулоҳаза юритилаётган соҳадаги ишлар ёш таржимонлар томонидан амалга оширилиши талаб даражасида жадаллашади.


Tilga e'tibor - elga e'tibor
 
  • Страница 1 из 1
  • 1
Поиск:

Copyright MyCorp © 2025